Kipovi, ti čudni likovi

Gledam kip na malome trgu

dok zuri mirno u daljinu.

O čemu misli? Čemu se divi?

Voli li buku il' voli tišinu?

Je li mu hladno?

Il' mu je vruće?

Zavidi li ljudima

jer imaju kuće?

Mirno podnosi kišu.

Možda kišobran treba?

Prepušten je na milost

i nemilost neba.

Živcira li ga golub

dok skače mu po glavi?

I ljuti li ga govornik

što satima davi?

Lice mu je mirno,

ne drhti ni ruka.

Na ništa se ne žali,

ne gunđa i ne kuka.

Ne smeta mu izgleda

ni dosadna muha.

Smije se godinama

od uha do uha.